Mnogo neobjašnjivih događaja odigralo se tokom istorije ljudske civilizacije. Uprkos današnjoj tehnologiji, mnoge misterije su i dalje ostale nerešene, a stručnjaci i nauka nemaju odgovore na mnoga pitanja. I kad se dođe do rešenja, naučnici neka od njih ostave za sebe. Istorija čovečanstva prepuna je nerešenih misterija od kojih su neke više nego zastrašujuće i izazivaju veliku pažnju kako običnog sveta, tako i naučnika.Ako volite misterije o duhovima, vanzemaljcima, drevnim civilizacijama, cudnim bicima, neobicnim pojavama, neobjasnjivim nestancima, neresinim istorijskim zagonetkama..., onda ste na pravom mestu. Vodimo Vas na putovanje kroz svet Najvecih svetskih misterija. Zagonetni slučajevi i drevne misterije su pred Vama. Probajte da rešite ono što drugi nisu mogli.Pridruzite nam se.
Podelite sa nama vasa misteriozna i paranormalna iskustva.

Do you believe ?

UKOLIKO smatrate da citav tekst ili deo teksta ne odgovara istini, napišite svoje mišljenje, ili drugi tekst na istu temu, pošaljite nam i mi cemo to veoma rado postaviti na ovu stranicu.

петак, 3. март 2017.

Bolest znojenja - ( The Sweating Sickness, a Tudor england disease )


Takozvana 'bolest znojenja' (the Sweating Disease), koja se javila u Engleskoj, u doba Tudor dinastije (kraj 15. i pocetak 16. veka).

Prva zanimljivost vezana za tu bolest je ta da se, iz nekog nikad objašnjenog razloga javila samo u Engleskoj, i da su od nje obolevali isključivo Englezi (kasnije su se javili alternativni oblici bolesti na kontinentu, ali baš ,ovakva, bolest postojala je samo u Engleskoj).

O čemu se radilo? Kao što se iz samog naziva bolesti vidi, radilo se o tome da bi obolela osoba dobila vrlo visoku groznicu popraćenu užasno jakim znojenjem, drhatavicom i osećajem hladnoće, koji se kasnije izmjenjivao s osećajem vrućine. Takvi simptomi trajali bi svega nekoliko sati, i nakon toga bi se osoba - u rieđim slučajevima - počela oporavljati, ili bi - u češćim slučajevima - umrla.

Odatle i citat poznatog engleskog istoričara toga doba, Edwarda Halla: 'Some merry at dinner, dead at supper' (dinner, kao glavni obrok dana, tada je bio oko 11 sati ujutro, a supper oko 4,5 popodne). Bolest se prvi put javila 22.08.1485., na dan bitke na Bosworth polju, u kojoj je HenryTudor, vojvoda of Richmonda pobedio kralja Richarda III i time ustoličio Tudor dinastiju.

Tajanstvena bolest koja je pokosila hiljade ljudi, među njima i starijeg brata Henrika VIII, princa Artura postala je poznata kao ,,bolest znojenja,, udarala je zapanjujućom brzinom. Oboleli su se žestoko znojili i umirali za svega 24 časa. Izveštaji iz tog vremena kažu da je bilo pet talasa pre nego što se epidemija okončala 1551. godine. Procenjuje se da je tada umrlo 20.000 ljudi - veliki procenat tadašnje populacije Engleske koja je iznosila oko tri miliona.

Na temelju pobede u bici na Bosworth polju uvreženo je mišljenje da su Henryjeve pristlice donele bolest najverovatnije sa francuskog tla, gdje je ovaj bio u izgonu 28 godina.

Najzanimljivija je epidemija koja se javila tokom vladavine Henryja VIII, 1528. godine. Naime, ta epidemija mogla je značajno promeniti tok engleske istorije.

Henry VIII je 1527. pokrenuo postupak poništenja braka protiv svoje prve supruge, Katherine od Aragona, zbog njene nemogućnosti rađanje muškog naslednika.

U međuvremenu mu je za oko zapela Anne Boleyn (s kojom se i venčao, negdje početkom 1533. godine). 1528. je bio u toku sudski proces u Engleskoj vezan uz pitanje (ne)važenja braka između Henryja i Katherine.

Dakle, 1528. je bila prilično gadna godina za Henryja . Imao je u planu da ozeni ženu koju voli (Anne Boleyn) i koja je bila dovoljno mlada i zdrava da mu rodi zakonitog muškog naslednika, no to nije bilo moguće dok se ne razreši prvi brak.

Da situacija bude još gora, Anne je obolela od bolesti znojenja u epidemiji 1528. i izbegla smrt za dlaku. Oboleo je i kardinal Wolsey, koji je bio u tom trenutku zadužen za rešavanje razvoda, a takođe i Annin otac, Thomas Boleyn, pripadnik u tom trenutku jake aristokratske frakcije, kojoj je, naravno, bilo u interesu podupreti Annin dolazak na presto.

Svo troje je ozdravilo. Ali da je bilo ko od njih troje umro (pogotovo Anne i Wolsey), to bi značajno promenilo tok engleske istorije. Do raskida s Rimom bi vjerojatno došlo ovako i onako, ali Henryjeva mlada tada možda ne bi bila kćer engleskog viteza, već mpr. francuska princeza, što bi dobilo sasvim druge diplomatske konotacije.

Da je Wolsey tada umro, Henry ga nikad ne bi mogao iskoristiti godinu dana kasnije kao pijuna u borbi protiv pape.

U svakom slučaju, stvari bi se znatno promenile... Sam Henry nije oboleo, ali je zato, kao pravi hipohondar (inače je bio sklon hipohondriji) bežao od jedne kraljevske rezidencije od druge, nastojeći da bude što dalje od mesta na kome se epidemija pojavila. Kad je njegova voljena Anne obolela, pobegao je od nje, i onda joj slao sentimentalna ljubavna pisma u kojima je izjavljivao 'da bi dao pola života za njeno ozdravljenje'.

Doduše, u Henryjevu korist, treba reći da joj je poslao svog linog lekara, dr. Nicholasa Buttsa.

Dakle, ono što nisu mogli promeniti ni papa, ni Sveti Rimski Car, ni kraljevi, ni kardinali, ni aristokratija, umalo je mogla učiniti jedna 'obična' bolest.

1998 godine su istraživači iz Gajeve bolnice u Londonu potvrdili da su suzili spisak 'sumnjivih faktora' na takozvane hanta viruse. Te viruse, koji su prvi put identifikovani tokom korejskog rata, prenose pacovi, a njihovi smrtonosni efekti upadljivo su slični onima kod bolesti znojenja.


Нема коментара:

Постави коментар