Mnogo neobjašnjivih događaja odigralo se tokom istorije ljudske civilizacije. Uprkos današnjoj tehnologiji, mnoge misterije su i dalje ostale nerešene, a stručnjaci i nauka nemaju odgovore na mnoga pitanja. I kad se dođe do rešenja, naučnici neka od njih ostave za sebe. Istorija čovečanstva prepuna je nerešenih misterija od kojih su neke više nego zastrašujuće i izazivaju veliku pažnju kako običnog sveta, tako i naučnika.Ako volite misterije o duhovima, vanzemaljcima, drevnim civilizacijama, cudnim bicima, neobicnim pojavama, neobjasnjivim nestancima, neresinim istorijskim zagonetkama..., onda ste na pravom mestu. Vodimo Vas na putovanje kroz svet Najvecih svetskih misterija. Zagonetni slučajevi i drevne misterije su pred Vama. Probajte da rešite ono što drugi nisu mogli.Pridruzite nam se.
Podelite sa nama vasa misteriozna i paranormalna iskustva.

Do you believe ?

UKOLIKO smatrate da citav tekst ili deo teksta ne odgovara istini, napišite svoje mišljenje, ili drugi tekst na istu temu, pošaljite nam i mi cemo to veoma rado postaviti na ovu stranicu.

среда, 15. јул 2015.

Nestali Norfolks puk - ( The Mysterious Vanishing Battalion of WWI )




Rat donosi sa sobom mnoge stvari. Smrt, uništenje, haos, gubitak;. Rat takođe donosi misterije i neverovatne priče sa ratišta. Jedna od najpoznatijih priča o ratnim misterijama dolazi sa krvavih bojišta Prvog svetskog rata, kada je ceo bataljon muškaraca, dok su marširali hrabro protiv svog neprijatelja, samo neobjašnjivo nestao bez traga sa lica zemlje.
Pozornica za incident bila je bitka iz Prvog svetskog rata, koja se odigrala na poluostrvu Galipolje na prostoru Otomanskog carstva.
Galipoljska operacija je vođena u Prvom svetskom ratu i tokom nje su snage Antante pokušale da ovladaju Galipoljskim poluostrvomi Dardanelima da bi sebi omogućile pristup Carigradu sa krajnjim ciljem njegovog zauzimanja čime je planirano da se iz daljeg toka rata izbaci Otomanska imperija. Borbe su otpočele 25. aprila1915. godine iskrcavanjem trupa Antante, a okončale su se 9. januara 1916. godine potpunim povlačenjem invazionih trupa. Naročito teške gubitke doživele su ekspedicione snage Australije i Novog Zelanda.
Snage Antante su mahom sačinjavale trupe Ujedinjenog Kraljevstvavan Engleske (Irska, Australija i Novi Zeland) koje su činili dobrovoljci i neredovna vojska, ali se danas smatra da razlog potpune propasti invazije leži u nizu grešaka koje su načinili komandanti operacije. Danas Galipolj u Ujedinjenom Kraljevstvu i njegovim nekadašnjim kolonijama predstavlja simbol velikog, nepotrebnog i uzaludnog stradanja, a sam zaliv Suvla (u kome je vođen deo borbi) predstavlja njegov sinonim.

Usred krvave operacije, došla je iz Sandringhama, vojna jedinica koja je stvorena 1908. godine od strane kralja Edvarda VII, koji se sastojala od muškaraca koji su bili regrutovani od strane osoblja Sandringham Estatea. Kasnije će biti uključeni u 5. bataljon Teritorijalne Rojal Norfolk pukovnije, ili "Norfolks". Puk je bio prilično jedinstven po tome što je bio jedan od prvih primera u britanskim snagama ,jer je to bila vojna jedinice sastavljena od ljudi koji su svi bili regrutovani iz iste grupe civila, na primer, isti grad, kompanija, ili u ovom slučaju Roial Estate. To su bili tesno povezano grupe sastavljene od ljudi koji su poznavali dobro, a u mnogim slučajevima čak i odrasli zajedno. U slučaju Sandringhama, oni su hteli da idu u rat zajedno.
Norfolk puk, sastavljen od 250 ljudi, 16 službenika, na čelu sa Sir Horace Proctor-Beauchampom, isplovio je za Gallipolje iz Peninsula, Liverpul 30. jula 1915 na brodu SS Akuitainia i stigao u Suvla Bai u Galipolju 10. avgust 1915 usred teške borbe. Oni nisu morali da dugo čekaju da vide borbena dejstva. 12. avgusta, samo dva dana nakon njihovog dolaska, 5-i Norfolks puk, kao deo 163. brigade, krenuo je u ofanzivu protiv turskih položaja u Anafarta ravnici. Od početka misija je bila suočena sa preprekama. Vojnici su bili u lošem fizičkom stanju zbog surovosti svog putovanja, sporednih efekata vakcine, nedostatak sna, I velike vrucine. Mnogi od njih su bili bolesni od dizenterije, a opšti moral je bio nizak. Pored toga, operacija je trebalo da bude izvedena u sred bela dana, sa slabim zalihama, losom vodom, i sa netačnim kartama, protiv iskusnih boraca koji su znali tursku zemlju dobro i bili su duboko ukopani duž grebena.
Iscrpljeni, žedni i bolesni ljudi napravili su grešku i okrenuli su se na pogrešan put, koji ih odvaja od većeg dela 1630-e brigade. Shvativši svoju grešku, oni su ipak krenuli na Kavak Tepe greben bez podrške ili pojačanja. Prilikom penjanja oni su odmah sastali sa kišom vatre mitraljeza i brojnim snajperima ukopanim u greben i na drveću. Norfolk puk hrabro je uskocio u ovaj vrtlog krvi i metaka, zapravo uspeo da izgura neprijatelja natrag prema šumi koja je bila u plamenu od artiljerijske vatre. Beauchamp i njegovi ljudi nastavili su proboj u plamenu šumu, i to je bio poslednji put da ih je neko video. Bataljon nikada nije izasao iz šume, niko se nije vratio da isprica priču o njihovom nestanku, oni su jednostavno nestali sa lica zemlje.
Britanci su zahtevali od turske vlade da preuzeme vojnike koje su Turci drzali kao zarobljenike, ali su oni negirali da imaju bilo kakva saznanja o Norfolks puku. Kada je rat završen, Britanci su tražili povratak vojnika, ali opet su Turci odlučno negirali da imaju zarobljenike iz Norfolks puka i da nikada nisu ni čuli za njih. Var Graves Komisija vršila je pretres poginulih u ratu na ratištima u Galipolju 1918. godine.14.000 od 36.000 vojnika Komonvelta koji su poginuli u krvavim borbama nikada nisu pronađeni, a još 13.000 je otkriveno u neidentifikovanim grobovima. Tokom jednog od tih pretresa, Čarls Pierrepoint Edvards našao je Norfolks Regimental značku za kapu, zajedno sa 180 tela razbacanih oko farme u šumovitoj oblasti u kojoj su poslednji put viđen Norfolks puk. Na 122 tela nađeno je da imaju bedževe na ramenima koji su nosili pripadnici Norfolks puka, a jedan je čak i prepoznat da je sa samog Lt-Col Beuchampa. U vreme kada je sve ovo pronadjeno donesen je zakljucak da je to definitivan dokaz u vezi sa sudbinom puka. Ipak slučaj "nestalog bataljona" u narednim godinama samo je postao jos cudniji i misteriozniji.

Slučaj nestalog bataljona ostao je prilično zaboravljen do 50-o godišnjice bitke kod Gallipolja aprila 1965. godine, kada je Novo Zelandski veteran Prvog svetskog rata po imenu Frederick Reichardt, zajedno sa dvojicom svojih sunarodnika, izašao sa pricom o onome što je video tog sudbonosnog dana. Priču koju je ispričao Reichardt tokom okupljanje veterana sadrzala je bizarni i kontroverzan obrt na misteriju bataljona koji nedostaje.
Reichardt je rekao da se njegova jedinuca nalazila u oblasti u blizini turskih položaja, poznatom kao Hill 60, koji nije bio daleko od mesta gde je nestao Norfolk puk. Tvrdio je da je primetio sivo- braon oblake oblika ,,vekne hleba,, kako lebde iznad bojnog polja. Čudni oblaci su opisani kao potpuno mirni I nepomicni uprkos jakim vetrovima koji su duvali u to vreme. Ispod ovih oblaka se nalazio navodno drugi, još veći i gušći oblak koji je procenjen na velicinu oko 800 metara dužine i oko 200 metara visine. Ovaj masivni oblak je, navodno, dosezao do zemlje, kada mu je Norfolk puk prišao, oni su bez oklevanja nastavili da direktno marširaju u njega. Kada puk je nestao u oblaku, Reichardt je tvrdio da je zatim oblak polako porastao I krenuo na gore i da se priključio ostalim čudnim oblacima, očigledno uzimajuci vojnike sa njim, nakon čega su svi oblaci posli ka severu i nestali iz vidokruga. Priča je prvi put objavljena u septembru / oktobru u izdanju Novo Zelandskog NLO magazina Spaceviev 1965. Priča je donekle potkrepljena kada je u 1966, drugi Novo Zelandski veteran, Gerald Vilde, rekao za Spaceviev časopis da, iako nije video nestanak direktno, čuo je mnoge glasine među vojnicima da je ceo Norfolk puk je nestao u oblaku.

To je prilično neobicna priča koja je u suprotnosti sa zvaničnim zaključkom o tome šta se dogodilo sa nestalim bataljonom, ali je odmah prihvacen od strane NLO entuzijasta i postao je gotovo legendarna priča među slučajevima nestalih lica, posebno onih koji ukazuje na Alien Abduction ( Vanzemaljske otmice ). Priča je pocela da zivi život za sebe, naročito među Alien Abduction entuzijastima, i iznova i iznova je u raznim publikacijama, svaki put dobijala dodatne detalje. Ljudi jednostavno nisu mogli da se zasite ovo zlokobne priče o oblaku NLO-a koji je odneo ceo puk ljudi u sred bojnog polja. Priča je stekla takvu popularnost da je javnost zahtevala od britanskog Ministarstva odbrane i Imperial Var Museum-a pristup tajnim dosijima
.
Dakle, šta se stvarno dogodilo sa Norfolks pukom? Da li su oni umrli na bojnom polju kao i mnogi drugi tog dana ili su ih otele sile izvan našeg razumevanja? Iako je oblak priča intrigantna i ima toliko elemenata misterije i neizvesnosti, nažalost suocena je sa velikom količinom kritika prema njenoj istinitosti. Glavni problem je u tome što je prepuna nedoslednosti i nepreciznosti, kao što je davanje pogrešnih datuma, pa čak I pogrešan broj bataljona. Reichardt je tvrdio da je video čudan incident 28. avgusta 1915, a u stvari napad je izvršen 12 avgusta. On je takođe rekao da je 4 bataljon koji je nestao, iako je u stvari 4 bataljon održan u rezervi, dok je 5 bataljon onaj koji je zapravo usao u bitku i nestao.

Ove greške mogl bi se pripisati dugom vremenskom razdoblju od vremena kada se bitka odigrala I vremena kad je on ispricao pricu, kao i činjenica da je priznao da nije držao neku vrstu pisanog dnevnika u to vreme.
Ali stvari su postale čudnije kada tajanstvena grupa američkih naučnika i zvaničnika pod sifrom MJ-12 objavila izveštaj o istom incidentu u radu pod naslovom 1. Godišnji izveštaj, 1998. Dokument je očigledno aneks na drugi papir koji opisuje incident koji datira iz 1952. godine. 1. Godišnji izveštaj opisuje incident ovako:
Dana 21. avgusta 1915. godine, članovi Novo Zelandskog korpusa potpisali su izjave pod zakletvom da su videli kako Norfolk puk nestaje u neobično gustom braon oblaku koji se činilo da se kreće i penje se na gore a zatim nestaje. Nije bilo nikakvih tragova puka niti njihove opreme.
Zanimljivo, izveštaj sadrži neke od istih grešaka kao prvobitni iskaz, kao i sve noviji. Opet, bataljon pogrešno nazivaju 4-i Norfolk puk. Ovaj očigledan previd od strane panela koji su navodno vrhunski naučnici i zvaničnici, kao i činjenicu da je originalni dokument kaže da su napisani 1952. godine, navodi na misljenje da je MJ-12 izveštaj prevara koja je verovatno dezinformacija, nastala bez ikakvog napora da se provere činjenice.
Svakako jedna od najpedantnije i ozbiljne istrage legende o Nestalom bataljonu je knjigu pod nazivom The Vanished bataljon , istoričara Nigel McCrerija, koji je uspeo da otkrije neke zanimljive detalje slučaja.

Нема коментара:

Постави коментар